Rusalje - legenda, tradicija, istina
Selo Duboka je veliko, lepo, čuveno. Iz srca sela izvire rečenica celim svojim tokom žubori priču o tajanstvenoj dubočkoj pećini - nedirnutoj, misterioznoj i nedokučivoj. Takvi su i žitelji ovog sela. Širokogrudi, domišljatim gostoprimljivi, a, ipakm u svemu odmeni i svoji. Mnogi su uređeni da Dubočani poseduju nešto čudno u karakteru, nara-vi. Naročito žene. Ako spomenemo legendu o nastanku naziva sela, shvatićemo da su ga žene "izumele". Dve kraljice su se posvađale oko lepog mladića i njegove ljubavi. Ona koja je bila jača - pogubila je slabiju, a mesto gde ju je sahranila naznala je Duboka jer je i grob bio dubok kao i njena mržnja. Od tog legendarnog pada kraljice - ženem počinje istinita patnja mnogih dubvčkih žena, patnja čiji bol grč gradi temelj tradicije.
Ruselj? To misteriozno padanje žene u trans, do ovih dana, niko da objasni. Ovaj čudesni paganski bičaj događa se samo na Duhove. Zato su i Rusalje praznik duhova i vile koje se na taj dan usele u žensku dušu. To vilinsko osvajanje ženske duše propraćeno je užasnim trzajima, grčenjem, čudnim jaukanjem. Žena su uz strašan vrisak onesvesti, telo joj se ukoči i postae bezosećajno, čak i na zabadanje igle pod nokat. A kada rusalj strašno jaukne i sruči se na zemljum svi pritrčem uhvare je i čvrsto drže da se za vreme napada ne bi zgruvala i povredila. Rusalj pod uticajem duhova, dobija iznenada veliku fizičku snagu i u stanju je da počini čuda svojom silom. Oči su joj zatvorene kao u mrtvacam ruke grčevito stisnute u pesnice. Narod, koji netremice posmatra ovaj prizor, u paničnom strahu potvrđuje da su rusalju uhvatili duhovi i da je tada nekud odvode vile.
Spas za rusalju, u koju su se uselili duhovi, su tri kralja i tri kraljice - lepo obučena tri momka i tri devojke koje se uhvate u kolo i u igri obilaze rusalju. Oni igraju kolo dok gajdaš neprekidno svira čuvenu, prastaru i žalosnu meloduju Rusalja trudeći se da je čarobnom moći muzike razbude. Oni joj svojom igrom odigravaju bolesti pri čemu prvi kralj, kao najvažniji likm drži nož u ruci sa velim lukom, pelinom i belom radom. Nož je simbol prinošenja žrtve, beli luk i pelin - rasterivači duhova. Prvi kralj ima zadatak da svojom umešnošću izvede sudbonosnu igru. On mora da bude dobar poznavalac rituala "odigravanja bolesti", a naročito mora da pazi na "povratno kolo" koje rusalju vraća u stvarnost. Greška prvog kralja može da dovede do situacije da se rusalja nikada ne povrati iz transa u život.
Reči koje kraljice i kraljevi izgovaraju u kolu su mističnog karaktera. U njima je izraažena želja da se rusaljka digne iz besvesnog stanja, ali i da saopšti neku ostinu iz onog drugog sveta u kome se nalazila.
Evo tih magijskih spasonosnih rečim mada je njihov skriveni smisao prilično izgubljen u toku vremena:
Op tako, opet tako!"
Još jednom, opet tako!
Tako bela (draga), draga tako
I iz usta jošm ej!
Tako bela, e...j"!
Uz izgovaranje ovih reči, oko Rusalje se igra kolo, na tri, pet ili devet mesta sve dok se ruselja ne podigne. Stanje transa obično traje jedan sat, a dešavalo se da potraje i duže. A kada se rusalja pridigne, prvi kralj se poprska mešavinom pelina i velog luka po licu od čijeg se jakog mirisa rusalja još više osvesti.
Ritual se nastavlja povorkom do dubočke reke. Povorka se kreće vijuganjem u obliku zmije što ima veze sa prastarim kultom. Gajde razgovaraju sa duhovim. Njihov mističan glas kroti zmije i mami kroćenjem demonskog u čoveku, a u ovom slučaju i sa željom da se rusalja što pre digne. Iz reke, prvi kralj zahvata vodu i pušta da se sliva niz korice noža, a drugi kralj tu istu vodu uzima u šake i njome tri outa zapljuskuje rusalju. Dubočka reka je kao Jordan. Ona isceljuje, omamljuje, vraća u život, rusalju prevodi u stvarni svet. Tek tada se rusalja potpuno budi iz svog mističnog sna - iz stanja transa koje se tumači kao neposredno opptenje sa Bogom.
Veliku možda čak i presudnu moćm narod pripisuje gajdašu i njegovoj muzici. Zvuci gajdi (karaba) kako da dopiru iz neke druge dimenzije, njihova melodija se doživljava kao glas duhova, kao moć buđenja i vraćanja u stvarnost. Neki idu toliko daleko pa smatraju da od veštine gajdašam čija melodija nadahnjuje i samog Boga, zavisi povratak rusalje u život. U stanju transa, rusalja kao da oseća stalan jecaj gajdaševe muzike jer ponekad razvlači usne u osmeh.
Zaključak
Tvrda je volja i jaka vra seljaka iz ovog sela. Njihova duboka genetska veza sa prastarim verovanjem u zgorbi nižovt do današnjih dana nije nagrižena modernom kulturom. Kroz sulnu veru mada dosta primitivnu, oni dokatuju da je njihov život osmišljen i da je deo neodvojive kosmičke celine. Dubočani na Duhove i do današnih dana daju "pomene" koji su uvod u kult padanja u trans. Pomane (daće) počinju u dva sata i one su posvećene dušama umrlih predaka, a padanje u trans počinje oko pet sati popodne, U centru sela , na crkvenom imanju razastru po stolovima razna jela koja se daju za dušu umrlih: mešani hleb sa znakom krsta u simbolima nalik zmijama, proja, pečenje, ofarbana jaja, so, vino, rakija, strukovi belog luka i sveća koja stalno gori.
Tvrda je volja i jaka vra seljaka iz ovog sela. Njihova duboka genetska veza sa prastarim verovanjem u zgorbi nižovt do današnjih dana nije nagrižena modernom kulturom. Kroz sulnu veru mada dosta primitivnu, oni dokatuju da je njihov život osmišljen i da je deo neodvojive kosmičke celine. Dubočani na Duhove i do današnih dana daju "pomene" koji su uvod u kult padanja u trans. Pomane (daće) počinju u dva sata i one su posvećene dušama umrlih predaka, a padanje u trans počinje oko pet sati popodne, U centru sela , na crkvenom imanju razastru po stolovima razna jela koja se daju za dušu umrlih: mešani hleb sa znakom krsta u simbolima nalik zmijama, proja, pečenje, ofarbana jaja, so, vino, rakija, strukovi belog luka i sveća koja stalno gori.
Razgovori koji se vode su ozbiljnim Dubočanke su u nemom iščekivanju pada u trans, a igrali spremni na magijski obred. Zlopate se tako dubčke žene još iz vremena XIII veka, veruju u nedokučivo, neispitano jer su tako bliže životu, prirodi i Bogu. I svaki onaj u kome plamičak vere nije utrnuo, mora verovati da ovim svetom vlada neka Viša Sila koja je nedokučiva našem saznanju, a koja nam se, pokatkad, manifestuje na čudne načine.
Zlopate se dubočke žene u ispaštaju greh kraljičine kletve. Po legendi, dve kraljice su se pobile pred dubočkom pećinom na dan Duhova, te je jedna pri smrtnom padu poklekla Dubočanke, rekavši: "Da Bog da, kako ja ovde pala, tako u svaka iz ovog mesta o ovom danu da pada!"
Možda "rusalje" možemo povezati sa sugestijom i autosugestijom da se zbog ubijane kraljice greh mora iskajiti. Možda padanje u trans i liči na histeriju i epilepsiju, ali je ukočenost i mrtvilo rusalje daleko veće. Neki pak, u transu rusalje, prepoznaju skrivenu vidovitost i sposobnost proricanja (jedne od rusalja je prorekla da će se pojaviti zvezda sa repom i zaista se pojavila čuvena Halejeva kometa. Prorekle su rusalje i Prvi svetski rat i ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića...).
Izučavajući literaturu i proučavajući mnoge zapise, smatramo da je verski element u rusaljama najjači jer je direktno povezan sa strahom od umrlih i elementima prastare religije. A kako okriviti meštane obog sela za sujeverje i paganstvo kada je i istina učenih još nedokučivam a potvrđenih naučnih objašnjena - nema? Za velike naučnike, doktore medicine, istoričare, etnologe kada dođu do ivice spoznaje, a onda se dogodi čudo kome ni veliki umovi nemaju leka - možda je najlakše i najispravnije da se istina o rusaljama - prećuti.